Nepodnošljiva lakoća postojanja

Pokušavam parkirati na prolazu i gazim zelenu površinu. Oh, sh*t, evo lika na motoru, ima fotoaparat. Stao je. Zašto me gleda? Ah, čekaj, ide dalje. Manevriram dalje. Sh*t! Okreće se oko rotora i ide natrag. Pričekat ću još malo. Aha, odlazi ipak. Dobro. Brrrrrm brrrrm. Parkiram na prolazu u zgradu, baš me briga ako naiđe koji invalid, oni su ionako niža vrsta.

("problem" je u tome što se lik na motoru sa fotoaparatom vratio, a nekoliko metara dalje na desetke slobodnih mjesta za parkiranje).